Većina priloženih tekstova potiče iz knjige "Milutin Milanković - putnik kroz vasionu i vekove", autora Danice Spasove i mr Slavka Maksimovića, koju je 2009. godine izdalo Udruženje Milutin Milanković.
Život Milutina Milankovića
Biografija
Način Milankovićevog naučnog stvaranja se vidi iz dosadašnjih izlaganja. On je, po pravilu, u toku niza godina, objavljivao pojedinačna istraživanja i rezultate o nekom određenom problemu. Zatim bi dao opširniju sintezu o toj temi u većoj publikaciji.
Otvori...
Porodica i detinjstvo
Život u kući Milankovića tekao je mirno, po utvrđenom starom redu i običaju. Majka se brinula o svojoj deci i njihovoj posluzi, a staramajka je nadzirala sve što se u kući dešavalo.
Milutinov otac bio je vredan, obrazovan i preduzimljiv čovek. Držao je dobro uređenu trgovačku radnju koju je nasledio od oca, i bavio se zemljoradnjom.
Otvori...
Putnik kroz vasionu
Sadržaji koji su već na raspolaganju samo su kap u moru materijala
koje je Udruženje prikupilo ili tek mora prikupiti. U toku je priprema brojnih
materijala koji će biti javno dostupni čim to vreme i sredstva omoguće.
Otvori...
Prva naučna rasprava
„Tako sam ja, svojim rešenjem zadocnio 24 godine, i ovaj moj rad nema nikakve vrednosti“ zabeležio je Milanković u post scriptumu svoje rasprave, 12. septembra 1896. godine.
Otvori...
Prvi srpski doktor tehničkih nauka
Svoju doktorsku disertaciju pod nazivom „Teorija linija pritiska“, ili u originalu „Beitrag zür Theorie der Druck-kurven”,
odbranio je 3. decembra 1904. godine u dvadesetpetoj godini života.
Otvori...
Obeležja i priznanja
Milutin Milanković, velikan srpske i svetske nauke, u svetu je dugo bio osporavan, u svojoj zemlji i zaboravljen. Međutim, danas je evidentno da je
Milanković izuzetna vrednost koju je izrodio srpski narod i da spada u velikane svetske nauke 20. veka.
Otvori...
Naučni rad
Prva naučna rasprava
„Tako sam ja, svojim rešenjem zadocnio 24 godine, i ovaj moj rad nema nikakve vrednosti“ zabeležio je Milanković u post scriptumu svoje rasprave, 12. septembra 1896. godine.
Otvori...
Prvi srpski doktor tehničkih nauka
Svoju doktorsku disertaciju pod nazivom „Teorija linija pritiska“, ili u originalu „Beitrag zür Theorie der Druck-kurven”,
odbranio je 3. decembra 1904. godine u dvadesetpetoj godini života.
Otvori...
Dolazak na Beogradski univerzitet
„Tog dana završio se 30-godišnji period moga življenja u Habsburškoj monarhiji, a i doba moje mladosti. Dolaskom u Beograd vratio sam se u krilo svoga naroda i svoje porodice.“
Otvori...
Izbor meteorologije za naučno polje rada
„Moje ambicije nisu, dakle, bile skromne. Težio sam uvek ka višim ciljevima, ili bar onima koji su mi takvi izgledali. No pored sve te romantične crte svoga karaktera, ipak sam bio toliko realan da sam vodio računa o svojim sposobnostima.
Otvori...
O Sunčevom sistemu i planeti Zemlji
Polazeći od zakona nebeske mehanike, Milanković je otkrio delovanje jednog od najznačajnijih uzroka promene globalne klime na Zemlji - delovanje
promena osunčavanja Zemlje prouzrokovanih postepenim i laganim promenama orijentacije Zemljine ose rotacije, nagiba Zemljine ose prema ekliptici i
ekscentriciteta Zemljine putanje oko Sunca.
Otvori...
Polazne osnove naučnih istraživanja
„Treba, dakle, naći vezu između osunčavanja planeta i temperature njihove površine i atmosfere, rešiti taj fizikalni problem....“
Otvori...
Astronomski deo matematičke teorije klimatskih promena
Kada ne bi bilo uzajamnog gravitacionog dejstva među nebeskim telima, Zemljina osa bi zadržala svoju orijentaciju u prostoru, Zemljina putanja bi bila nepromenljiva, a njene ravnodnevičke i solsticijalne tačke nepomične. Godišnji tok osunčavanja Zemlje ponavljao bi se iz godine u godinu. To, međutim, nije slučaj.
Otvori...
Fizički deo matematičke teorije klimatskih promena
U početku su njegova istraživanja dobro napredovala. „Ali nastojeći da dublje proniknem u sam problem, naiđoh na brojne teškoće i ne mogah dalje.”
Otvori...
Saradnja Milankovića, Kepena i Vegenera
Kao što je Kepen naslutio, Milankovićeva teorija pokazala se kao neprocenjiva alatka pri istraživanju prastarih klima. Kada su te ideje uvršćene u monografiju Kepena
i Vegenera „Klime geološke prošlosti”, koja je objavljena 1924. godine, Milanković je doživeo svojevrsno priznanje.
Otvori...
Milankovićeve krive osunčavanja
U periodu od 1922. do 1924. godine za potrebe monografije Kepena i Vegenera „Klimati geološke prošlosti“, Milanković izračunava
krive osunčavanja za geografske širine: 55°, 60° i 65° severne hemisfere za poslednjih 650.000 godina.
Otvori...
Sekularno pomeranje polova
Milanković se osvrnuo i na fenomen koji su mu Alfred Vegener i Beno Gutenberg sugerisali
da prouči. Taj novi problem odnosio se na sekularna pomeranja polova rotacije.
Otvori...
Reforma julijanskog kalendara
Na predlog državnih i crkvenih zvaničnika Milanković učestvuje na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu, 1923. godine. Tom prilikom predložio je
reformu julijanskog kalendara.
Otvori...
Novi rezultati astronomske teorije klimatskih promena
Na osnovu krivih osunčavanja i sekularnih promena granice večnog snega, Milanković je ustanovio da su se, u toku poslednjih 600.000 godina na
severnoj Zemljinoj hemisferi, devet puta dogodile izuzetno snažne promene klime u kojima je Kepen prepoznao četiri ledena doba.
Otvori...
Kanon osunčavanja Zemlje
„Uvideo sam da će moje delo ostati nepotpuno ako sve te radove ne prikupim i arhitektonski
ne sazidam u jedinstvenu celinu i dopunim je svim mnogobrojnim primenama što ih je moja teorija našla u rukama geologa.“
Otvori...
Dokazi i potvrda Milankovićeve teorije
U početku, sve je išlo polako, zatim je sve više činjenica ukazivalo na tačnost Milankovićevih proračuna. Pored brojnih eksperimenata u svetu, grupa istraživača utvrdila je, istraživanjem karakteristika lesnog profila Čot u Starom Slankamenu u Srbiji, prisustvo Milankovićevih ciklusa.
Otvori...
Obeležja i priznanja
Milutin Milanković, velikan srpske i svetske nauke, u svetu je dugo bio osporavan, u svojoj zemlji i zaboravljen. Međutim, danas je evidentno da je
Milanković izuzetna vrednost koju je izrodio srpski narod i da spada u velikane svetske nauke 20. veka.
Otvori...
Digitalni legat
Predgovor
Skroman je ovo doprinos večitom Putniku kroz vasionu i vekove, čiji je naučni doprinos, odavno tekovina svetske nauke i civilizacije.
Otvori...
Impressum
Ukratko o autorima digitalnog legata.
Otvori...
Planovi
Sadržaji koji su već na raspolaganju samo su kap u moru materijala
koje je Udruženje prikupilo ili tek mora prikupiti. U toku je priprema brojnih
materijala koji će biti javno dostupni čim to vreme i sredstva omoguće.
Otvori...
