Prilozi

Novi rezultati astronomske teorije klimatskih promena

Na osnovu krivih osunčavanja i sekularnih promena granice večnog snega, Milanković je ustanovio da su se, u toku poslednjih 600.000 godina na severnoj Zemljinoj hemisferi, devet puta dogodile izuzetno snažne promene klime u kojima je Kepen prepoznao četiri ledena doba.

Kanon osunčavanja Zemlje

„Uvideo sam da će moje delo ostati nepotpuno ako sve te radove ne prikupim i arhitektonski ne sazidam u jedinstvenu celinu i dopunim je svim mnogobrojnim primenama što ih je moja teorija našla u rukama geologa.“

Porodica i detinjstvo

Život u kući Milankovića tekao je mirno, po utvrđenom starom redu i običaju. Majka se brinula o svojoj deci i njihovoj posluzi, a staramajka je nadzirala sve što se u kući dešavalo. Milutinov otac bio je vredan, obrazovan i preduzimljiv čovek. Držao je dobro uređenu trgovačku radnju koju je nasledio od oca, i bavio se zemljoradnjom.

Prelomna godina za naučni rad Milutina Milankovića bila je 1909. Te godine dobija poziv sa Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta da pređe u Beograd kao predavač na Katedri za primenjenu matematiku, u okviru koje su se nalazile racionalna i nebeska mehanika, i teorijska fizika. Beogradski univerzitet se, od svog osnivanja 1905. godine, posvetio stvaranju mladog i stručnog kadra putem angažovanja mladih i nadarenih ljudi, kako bi se približio uglednim evropskim univerzitetima. Među tim mladim, obrazovanim i talentovanim ljudima bio je i Milanković, koji je u Beču stekao ime i položaj. Našao se u velikoj dilemi, o čemu u svojim sećanjima piše:

„Razmislih, ne pitajući nikoga šta da radim. Ne bih li bolno osetio ogromnu razliku između velikog Beča i malog Beograda? Da li je moja dužnost da živim, radim i umrem u svom rođenom narodu, koji mi nudi ono što može da mi pruži? A katedra primenjene matematike je kao poručena za mene. Na njoj ću naći sve uslove da razvijem svoje sposobnosti i odužim se svome narodu. Tačno one tri grane egzaktnih nauka kojima sam se najviše bavio i koje bi mi, u njihovom zajedničkom sastavu, dale široko polje za onakav naučnički rad kojem sam težio i na kojem bih-tako sam mislio-mogao stvoriti velika dela. Mene je očarao sam naziv katedre Primenjene matematike. Matematiku sam oduvek cenio kao divan alat pri rešavanju problema na koje nailazimo u proučavanju prirode i vasione, a čija se izvanrednost najjače ispoljila u Nebeskoj mehanici i Teorijskoj fizici. A te dve nauke bile su sastavni deo moje katedre.”

Poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejanja, nošen dubokim patriotizmom, napušta udoban život, uspešan i finansijski veoma unosan posao građevinskog inženjera u Beču, te dolazi u Beograd za profesora na Univerzitetu.

Odluku da ostane u Beogradu doneo je iz dubokog uverenja da će se samo onda osećati srećnim i smatrati da je postigao pravi cilj svoga života, ako postane naučnik od formata.

„Tog dana završio se 30-godišnji period moga življenja u Habsburškoj monarhiji, a i doba moje mladosti. Dolaskom u Beograd vratio sam se u krilo svoga naroda i svoje porodice.“

Ukaz o postavljenju Milankovića za profesora primenjene matematike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu potpisao je tadašnji ministar prosvete Ljubomir Stojanović, 9. septembra 1909. godine po starom kalendaru.

Napuštajući Beč, nije prekinuo prijateljske veze i naučnu saradnju sa brojnim austrijskom naučnicima i institucijama, s kojima je sarađivao i razmenjivao naučne informacije i ideje. Kada su mu mogućnosti dozvoljavale, koristio je priliku da poseti Beč i druga mesta u Austriji, sretne prijatelje i saradnike, da učestvuje u radu značajnih naučnih skupova ili da, u svojstvu konsultanta ili projektanta, učestvuje u izradi velikih građevinskih objekata. U tom cilju 43 puta je posetio Austriju.

Danica Spasova, mr Slavko Maksimović
iz knjige "Milutin Milanković - putnik kroz vasionu i vekove", 2009.