Prilozi

Izbor meteorologije

„Moje ambicije nisu, dakle, bile skromne. Težio sam uvek ka višim ciljevima, ili bar onima koji su mi takvi izgledali. No pored sve te romantične crte svoga karaktera, ipak sam bio toliko realan da sam vodio računa o svojim sposobnostima.

O Sunčevom sistemu i planeti Zemlji

Polazeći od zakona nebeske mehanike, Milanković je otkrio delovanje jednog od najznačajnijih uzroka promene globalne klime na Zemlji - delovanje promena osunčavanja Zemlje prouzrokovanih postepenim i laganim promenama orijentacije Zemljine ose rotacije, nagiba Zemljine ose prema ekliptici i ekscentriciteta Zemljine putanje oko Sunca.

Prvi srpski doktor tehničkih nauka

Svoju doktorsku disertaciju pod nazivom „Teorija linija pritiska“, ili u originalu „Beitrag zür Theorie der Druck-kurven”, odbranio je 3. decembra 1904. godine u dvadesetpetoj godini života.

Milutin Milanković, velikan srpske i svetske nauke, u svetu je dugo bio osporavan, u svojoj zemlji i zaboravljen. Međutim, danas je evidentno da je Milanković izuzetna vrednost koju je izrodio srpski narod i da spada u velikane svetske nauke 20. veka.

Njemu u čast, jednom krateru na tamnoj strani Meseca dato je njegovo ime. Ovo je zvanično usvojeno na kongresu Međunarodne astronomske unije, 1970. godine u Brajtonu (Engleska). Ista ta organizacija je u Sidneju (Australija), 1973. godine, donela odluku da se i na Marsu jednom krateru da ime Milanković.

Jedno nebesko telo, kojeg su otkrili srpski astronomi, a nalazi se u asteroidnom pojasu, nosi ime 1605 Milankovitch.

Akademski senat Tehničke visoke škole u Beču, 1954. godine, povodom 50-godina proglašenja Milankovića za doktora tehničkih nauka, dodelio mu je zlatnu doktorsku diplomu za uspešan rad na razvitku tehničkih nauka i podizanju ugleda škole.

Savet za kulturu NR Srbije, 23. decembra 1957. godine, doneo je odluku da se „u cilju davanja vidnog priznanja za dostignuća od značaja u oblasti naučnog stvaralaštva i za razvitak naše naučne misli Milutin Milanković, potpredsednik Srpske akademije nauka, nagradi novčanom nagradom od 500.000 dinara za dugogodišnji naučno-istraživački rad i značajne rezultate...“

Na Kolumbija univerzitetu, 1982. godine, održan je svetski simpozijum pod nazivom „Milanković i klima”, a u Belgiji u Luven-la-Nevu, 1988. godine, organizovana je izložba posvećena Milankoviću.

Evropsko geofizičko društvo ustanovilo je medalju „Milutin Milanković” 1993. godine. Ona se dodeljuje naučnicima za izuzetne zasluge u proučavanju dugoperiodičnih promena klime i u modeliranju klime. Od 2003. godine, ovu medalju dodeljuje Evropska unija za geonauke.

I u Srbiji, u kojoj je živeo i stvarao 50 godina i koju je trajno zadužio, nastupilo je novo vreme i shvatanje da je u pitanju genijalni naučnik, i čine se napori za njegov ponovni povratak u krilo svoga naroda.

Put povratka krčili su, korak po korak, poštovaoci njegovog lika i dela, ali i naučne i obrazovne institucije, u prvom redu Srpska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet u Beogradu.

Akademija je, povodom jubilarnih godina rođenja (1979., 2004. i 2009.) organizovala u Beogradu međunarodne naučne skupove, a 2009. godine i izvanredno urađenu izložbu „Kanon Milutina Milankovića“, čime su na verodostojan način prikazana njegova stvaralačka dostignuća i njihov naučni doprinos, uspešna inženjerska praksa i književni rad, što će znatno doprineti afirmaciji lika i dela velikana srpske i svetske nauke.

Na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1999. godine, održan je prvi domaći simpozijum pod nazivom „Milanković – juče, danas, sutra”.

Porodična kuća Milankovića u Dalju 2007. godine renovirana je zajedničkom akcijom Vlada Republike Srbije i Republike Hrvatske, a namenjena je otvaranju Naučnog i kulturnog centra „Milutin Milanković“. Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpsko kulturno društvo „Prosveta“ i Opština Erdut, 2008. godine, u rodnoj kući Milankovića organizovali su međunarodni simpozijum „Stvaralaštvo Milutina Milankovića“.

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije štampao je 1998. godine Izabrana dela Milutina Milankovića u sedam knjiga. Među njima, prvi put, nalazio se „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenog doba”, na srpskom jeziku.

Povodom obeležavanja 120 godina Meteorološke opservatorije u Beogradu, 2007. godine, osnovan je Nacionalni centar za klimatske promene u sastavu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije koji, u skladu sa završnim dokumentima Šeste ministarske konferencije UNECE „Životna sredina za Evropu“, održane oktobra 2007. godine u Beogradu, izvršava funkcije Podregionalnog klimatskog centra za Jugoistočnu Evropu. Centru je je dato ime Milutina Milankovića.

Dve srednje škole u Beogradu, Srednja geološka i hidrometeorološka škola i Privatna gimnazija nose njegovo ime, a Treći bulevar na Novom Beogradu preimenovan je u Bulevar Milutina Milankovića.

Sve što je nabrojano nije i konačno. Milanković zaslužuje i više, ali će dolazeće vreme, narastajuća svest i nove generacije to da isprave, čemu će, nadamo se, doprineti i ova publikacija.

Danica Spasova, mr Slavko Maksimović
iz knjige "Milutin Milanković - putnik kroz vasionu i vekove", 2009.