Prilozi

Izbor meteorologije

„Moje ambicije nisu, dakle, bile skromne. Težio sam uvek ka višim ciljevima, ili bar onima koji su mi takvi izgledali. No pored sve te romantične crte svoga karaktera, ipak sam bio toliko realan da sam vodio računa o svojim sposobnostima.

O Sunčevom sistemu i planeti Zemlji

Polazeći od zakona nebeske mehanike, Milanković je otkrio delovanje jednog od najznačajnijih uzroka promene globalne klime na Zemlji - delovanje promena osunčavanja Zemlje prouzrokovanih postepenim i laganim promenama orijentacije Zemljine ose rotacije, nagiba Zemljine ose prema ekliptici i ekscentriciteta Zemljine putanje oko Sunca.

Prvi srpski doktor tehničkih nauka

Svoju doktorsku disertaciju pod nazivom „Teorija linija pritiska“, ili u originalu „Beitrag zür Theorie der Druck-kurven”, odbranio je 3. decembra 1904. godine u dvadesetpetoj godini života.

Radeći decenijama u nauci, Milanković nije obraćao preteranu pažnju na svet oko sebe. U svom predavanju o „Istraživanju hronologije ledenih doba“ održanom juna 1955. godine u Beču, na poziv predsednika Austrijske akademije nauka i rektora Univerziteta u Beču, ističe kako obuzet rešavanjem svog kosmičkog problema, povučen u hram nauke, „nije ni osetio velike svetske događaje“, dva svetska i dva balkanska rata, koji prohujaše pored njega.

Ova i ranija zemaljska zbivanja doživljavao je kao putnik kroz vasionu, putujući u mislima kroz vreme i prostor.

„Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do prozora i posmatram zvezdano nebo. Opazim li Mesec, ja se popnem do njega i šetam po njegovoj površini da izbliza vidim ono što me je na Mesečevim mapama zainteresovalo. Pojavi li se koja planeta, ja odletim do nje da bih rezultate mojih matematičkih ispitivanja o klimi planeta kontrolisao na licu mesta.”

Vreme nemačke okupacije, tokom Drugog svetskog rata, provodi u Beogradu, pišući svoju biografiju. Imao je preko šezdeset godina. U tom raspoloženju, govorio je sinu:

„Jednom kada veliku ribu uhvatiš, više te male ribe i ne interesuju. Punih 25 godina radio sam ja na svojoj teoriji osunčavanja, a sada kada je taj rad završen, ja više posla i nemam. Previše sam star da otpočnem rad na kakvoj novoj teoriji, a teorije takvog dometa, kakvog je bila ona koju sam završio ne rastu na granama drveća”.

Memoare „Uspomene, doživljaje i sećanja“ objavio je 1952. godine, a 1957. godine završio je rad na kratkoj sintezi svojih naučnih istraživanja. U ovom delu otkriva svoju filozofiju života kao i način svog stvaranja koje se, bez prekida, odvijalo tokom decenija i predstavljalo najdublji deo njegovog bitisanja.

Najbolje zapise o najvećem srpskom naučniku 20. veka koji je spojio Zemlju i kosmos, podario je on sam.

„To činim zbog toga što bih želeo da ovim uvedem čitaoca u svoju naučničku radionicu i saopštim mu iskustva svoga dugogodišnjeg naučničkog rada, verujući da će to biti korisno onima koji budu odabirali isti poziv.“

Objavio je preko 150 radova i knjiga, uključujući i one koji imaju za cilj popularizaciju nauke: „Kroz vasionu i vekove“, „Kroz carstvo nauka“, „Slike iz života velikih naučnika“, „Istorija astronomske nauke od njenih prvih početaka do 1727. godine“.

Posle Drugog svetskog rata, dugo je bio potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji je dopisni član postao 1920. godine, a redovni 1924. godine. U penziju odlazi 1955. godine, nakon 50 godina rada.

Umro je 12. decembra 1958. godine, u Beogradu. Sahranjen je u grobnici na Novom groblju u Beogradu. Na inicijativu sestre bliznakinje Milene, 1966. godine prenet je u porodičnu grobnicu, što je bila njegova želja, na pravoslavno groblje u Dalj, na obalu Dunava – rajske reke Fison, odakle je pošao na svoj put kroz vasionu i vekove, gde i sada počiva.

Blistavi um preselio se, i fizički, među zvezde, da večno putuje kroz vasionu i vekove, čije je puteve za života najbolje poznavao.

Danica Spasova, mr Slavko Maksimović
iz knjige "Milutin Milanković - putnik kroz vasionu i vekove", 2009.